Već znate za moju ljubav prema torbama. Pored najlepših cipela mogu da prođem, ali su mi torbe bolna tačka. Mama mi je otkrila GGL torbe pre skoro 10 godina i od tada sam kupila tek nekoliko torbi drugih brendova.

Kako to obično biva, sa godinama su se njihovi modeli jedva menjali, pa je došlo do toga da svaka kolekcija liči na onu prethodnu, a u mom slučaju do toga da nemam više izbora. Tako sam krenula u potragu za novom ljubavlju.

Laki i ja smo bili na mini medenom mesecu u Budimpešti. Naoružani srećom smo krenuli u shopping. Šetamo Vaci ulicom, a ja u izlogu ugledam limuzinu! Stara plava VW Buba odštampana na zelenoj torbi, pa još ima oči i usta! Momentalna ljubav! Cena pomalo previsoka za brend koji prvi put vidim. Upišem ime brenda, pa kao svaki pošten hrčak konsultujem internet i otkrijem carstvo!

Gabs je firma iz Italije, tačnije iz Firence. Nastala je pre 13 godina, a kao posledica tridesetogodišnjeg rada sa kožnom galaterijom. Ono što je njihov cilj jeste da ženama ponude jednu torbu koja se prilagodjava svim prilikama i potrebama. Kupite jednu, a ona se pomoću dugmića pretvara u 2 ili 3. Ili kupite jednu, a u njoj joć dve. Najsipatičnije mi je to što na etiketi stoji da su sve njihove torbe zaštićene patentom, a pošto veruju da na svetu ima mnogo boljih dizajnera od njih, savetuju da sami nešto smislimo, a ne da bacamo pare na advokate.

U ponudi imaju vrlo elegantne i jednostavne kožne torbe, ali i one koje se meni dopadaju: šarene, vesele, sa odštampanim fotografijama, dnevnim novinama i slično. Uz njih se dobija i parče kože na kom su odštampani dodatni delovi koji se iseku i kače na torbu.

Evo, da vidite jedan video koji prikazuje mogučnosti ovih torbi:

Posle 3 dana pretresanja svih Salamander radnji (samo kod njih sam ih našla) izabrala sam onu pravu. Ona ima odštampanu pin up devojku u kupaćem kostimu, a uz nju sam dobila 2 kupaća kostima i dve kapice, pa da se presvlačimo. Menja se u 3 oblika, a potrudila sam se da vam to dočaram slikama:

I tako! Dok ih ne mazne neki naš distributer, ja se vraćam ushičenju pri pomisli na neki novi lov… a vas ostavljam da vidite ovu lepotu… Ostatak kolekcije pogledajte ovde.

Follow @ana2cats

Eto! I to smo rešili! Od 01.06. sam gospođa Janković. Molim lepo!

Pošto sada znam šta znači potraga za kafanom, tortom, muzikom, venčanicom, odelom… odlučih da sa vama podelim iskustva koja smo imali tokom organizovanja venčanja. Možda nekome i pomognemo.

Ukoliko niste, ili ne planirate uskoro da budete, mladenci savetujem vam da tekst ne čitate – neće vam biti zanimljiv.

Plan je bio da se oko podne venčamo u crkvi i opštini, odemo na ručak sa užom rodbinom i uveče napravimo žurku za društvo.

Najveću muku – prostor za žurku – smo rešili veoma lako. Otišli smo po preporuci drugara na splav Godo, sa Kizom se dogovorili za 15 minuta i nemamo ni jednu zamerku. Dragi gosti, ako nešto nije bilo dobro za to smo mi krivi. Oni su ispoštovali naš dogovor do najsitnijeg detalja. Za njih imam samo pohvale.

Onda je na red došla crkva. Od nje smo odustavli onog trenutka kada nam je rečeno da moramo da se venčamo u Mirijevu, jer je Laki tamo prijavljen. Pošto ni jedno ni drugo nismo imali želudac da pišemo molbu na temu duhovne potrebe da se venčamo na Dorćolu, crkva je odložena do daljnjeg.

Opštinu smo zakazali za 5 minuta. Stari Grad i čuvena Goca Zorić su uradili svoj posao besprekorno.

Pozivnice, brojeve za stolove i poklončice za goste smo sami napravili. Upoređivanja radi: za 70 pozivnica su nam tražili 7.500 din, a mi smo 100 komada (gotovo istih) napravili za 1.400 din.

Muzika je bila rešena unapred, jer je Laki odavno rekao svom drugu Nikoli (Džoni i Vorkersi) da će mu on svirati na venčanju. Mlada je tada bila samo uloga. Bili si fenomenalni skroz!

Veliku pomoć smo dobili od Nikole iz Venčanja Kazablanka. On nam je dao predloge, ideje, kontakte i značajno nam skratio potragu. Ukoliko nemate vremena da sami organizujete svoje venčanje on je savršen izbor!

Po njegovom savetu smo otišli u Pančevo u Anči Kolači po tortu. Takav profesionalizam se u Srbiji retko sreće. Iako sam nekoliko puta slala izmene mailom, rezultat je bio još bolji od očekivanog! Svaka preporuka i za njih!

Tražeći burme, prošli smo ceo Bulevar i u svakoj zlatari nam je rečeno da su burme od 50.000 din. Niko nas nije pitao ni kakve želimo. Burme smo kupili, opet po Nikolinom savetu, u zlatari u Knez Mihajlovoj (prolaz za Milenijum). Cena je bila značajno manja od pomenutih 50.000 din.

Jedina stvar koja nam je napravila problem je restoran za ručak. Rezervisali smo restoran Jevrem, skoro 3 meseca pre venčanja, za 22 ljudi. 15 dana pred venčanje nam je javljeno da su primili još jednu svadbu od 10 ljudi. Da stvar bude simpatičnija, trebali smo da  sedimo na istoj terasi – oni pod baldahinom, mi na otvorenom. A kada oni hoće u toalet, moji gosti treba da ustanu, jer mesta za prolaz nema. Sramota!

Zatim smo  otišli u restoran Teatroteka. U teoriji – super! U praksi – odrali su nam kožu sa leđa! Pošto je mali broj ljudi, dogovorili smo cenu za hranu, a da piće bude po izboru gostiju. To je značilo da je za svako “Ja ću crno vino” otvarana najskuplja moguća flaša. Priznajem, krivi smo što nismo ograničili piće. Račun nismo dobili, a cenu po gostu se nismo usudili da izračunamo.

Fotografije nam je radio Wedding Pixels. Bane i Sale su divni momci koji nisu podlegli trendu valjanja slika na silu, već se zaista posvećuju mladencima. Za sve one koji pitaju kad će slike – Laki i ja smo malo okasnili sa slikanjem, pa čim to odradimo dobićete sve na gomili. Ispod ću staviti neke sirove fotke koje mi je Sale poslao, pre svega, da se roditelji hvale.

I pošto mi je jasno da sam vas udavila, a da slike jos nisu gotove pa ne mogu da potkrepim priču, evo ukratko još nekih ljudi koje mogu da vam preporučim:

Šminka: Mina Abramović. Od mene, kume i mame je napravila nove žene, a šminka nije makla do skidanja u 4 ujutro.

Frizura: Una, salon Voja. Napravila je baš ono što sam tražila.

Cvećara: Krug Art. Zorica vas pogleda i zna šta želite.

Odelo: Movem. Konkretno, njihov outlet u Inđiji. Za pristojan novac je Laki kupio savršeno odelo i košulju.

Za venčanicu sam imala ludu srecu da mama natrči na rasprodaju u MaxMari na Terazijama, pa sam je kupila sa popustom od 50%, što dođe isto koliko bih platila iznajmljivanje. Samo mogu da vam kažem da Čarolija ima najbolji izbor, ali i ozbiljno neprijatnu menadžerku ili šta je već. Tamo je svakako ne bih uzela.

Eto, nadam se da ću nekome olakšati muke, a ako sam nešto propustila da pomenem (u šta sumnjam imajući u vidu dužinu posta) samo recite! Služimo narodu!

Follow @ana2cats

Ova divna boja nam se podvukla pod kožu prošlog leta kada je kao stidljivi pratilac podržavala apsolutnu vladavinu mint boje. Ove sezone je dočekala svojih, recimo, 5 meseci (da ne kažem 5 minuta).

Ako vas zanima trend ovog leta ne smete preskočiti koralne boje. Ako vas, pak, trend ne zanima – verujem da ćete i vi voleti ovu boju jer je u isto vreme nežna i jaka, svetla i jarka.

Ime je dobila po jednoj vrsti korala čije ime se teško izgovara, pa je pojednostavljeno imenom “koralna”. Prva registrovana upotreba ovog naziva za boju datira još iz 1513. godine, iz Engleske.

Ona je nešto između roze, crvene i narandžaste,  a prema klasifikaciji koju sam pronašla postoji 5 nijansi ove boje.

Koralne boje su posebno popularne kod uređenja doma jer daju osobi utisak topline. Preporučuju se za dnevne i spavaće sobe, ali i kupatila onih kojima je uvek hladno.

Njena komplemetarna boja je tirkizna (3-1 u korist tirkizne ako želite da daju utisak jednakosti). Možda sam već pominjala, ali za svaki slucaj da kažem: sve komplementarne boje imaju određen odnos u kom se koriste kako jedna od njih ne bi “pojela” onu drugu.

Evo i nekih ideja šta obući, kako se našminkati i kako preurediti stan… a sve to u koralnim bojama. Ja sam se ovog proleća odlučila za starke i košulju, o ostalom ću već razmisliti…

PS. Ako vas zanimaju raniji tekstovi o ostalim bojama evo linka ka prvom od njih, a na kraju teksta se nalaze linkovi ka svakoj od boja.

Ovde možete videti neke moje radove sa ovom bojom koje sam pravila na Polyvore.

Follow @ana2cats

Često se setim Marininih reči. Marina ima kratku kosu. Kada sam je pitala zašto je ne pusti rekla mi je da ne razume devojke koje gaje metar kose, a uvek im je vezana i da ona neće biti jedna od njih. Vrlo ima smisla.

Ja sam, verovatno, prva među njima. Nedavno sam se pojavila na poslu isfenirana i jedan deo koleginica me nije prepoznao. Pohvalno, znam.

Proleće je, po meni, najbolje vreme za eksperimentisanje. Leti mi je vruće i samo mi je važno da sklonim kosu sa lica i vrata. Zimi samo gledam kako da se uguram u kapu ili kapuljaču, pa se svaki pokušaj frizure završi konjskim repom. Zato sam provela neko vreme tražeći frizure koje su lake za nameštanje i održavanje, a kojima bih mogla da iznenadim svoju kosu, a i okolinu.

DIY vodiče delim sa vama uz izvinjenje jer ne znam sa kojih su sajtova originalno neke od ovih slika (ja sam ih skinula sa Pinteresta kojim sam prilično opsednuta poslednjih dana).

Moj favorit je DIY koji pokazuje kako da napravite lažne šiške. On, naravno, ne dolazi u obzir svima nama koje smo poklekle pred Ombre trendom.

Follow @ana2cats

Danas sam se bavila sređivanjem šminke i kozmetike, pa pomislih da dugo nisam podelila sa vama šta sam novo kupila na tu temu.

Volim Avon. Obožavam njihove šarene kataloge i uživam dok pijem litar kafe i listam stranice. Danas ću vam pričati o tome šta sam naručila u poslednje vreme i kakva su moja iskustva.

Karmine sam počela da koristim tek nedavno. Uvek sam imala utisak da ne umem da ih stavim, a i ako uspem brzo ih pojedem. Onda sam shvatila da su mat karmini izmišljeni za one poput mene. Moja prirodna boja usana je prilično tamna, tako da mi svetli karmini ni malo ne laskaju. Zato sam se oduševila kada su nedavno izašli novi karmini iz Avona – Perfect Kiss. Ja sam se, za početak, odlučila za dva: Lacy Mauve i Smitten Red. Prvi savršeno odgovara svim dnevnim prilikama, dok je drugi onaj praaaavi crveni. Ukratko: ove karmine preporučujem ako volite karmine koji su potpuno mat.

Dugo mi je trebalo da prvi put probam Anew kreme. Pre 3 godine sam letovala u Crnoj Gori, u mestu gde je slatke vode bilo retko, a ja sam se mazala maslinovim uljem. Izbegavala sam lice, ali je ipak deo ulja stizao i do njega. Onda uveče tuširanje slanom vodom, pa sutradan opet ulje. To je dovelo do toga da mi se lice upalilo kao da sam u pubertetu. Mesecima sam isprobavala nove kreme i sredstva za čišćenje – ili su mi bili previ[e jaki ili previše slabi. Onda sam naručila i prvu Anew kremu. Ne sećam se koja je bila, pa ću vam pričati o ovima koje sad imam.

Anew Reversalist

Nešto pred Novu godinu je bila akcija gde sam dobila ovu dnevnu kremu, noćnu kremu i sredstvo za čišćenje lica po veoma povoljnoj ceni. Noćna krema mi je savršeno odgovarala (nažalost, potrošena je). Dnevna krema je, logično, dosta blaža i trenutno mi ne prija. Kada je prošle nedelje duvao jak vetar lice me je peklo i imala sam utisak kao da nisam ni stavila kremu. Sredstvo za čišćenje lica je odlično! Čak ne moram ni da skinem šminku pre umivanja – sve se skine kada se samo malo protrlja lice i oči. Dakle, mislim da je cela kolekcija odlična, samo zavisi koje je godišnje doba. Verujem da će mi ova dnevna krema dobro doći čim otopli.

Anew Vitale

Ovo je najnovija kolekcija koja se nedavno pojavila. Ja sam probala dnevnu kremu, gel za čišćenje i kremu za područje oko očiju. Nedostaje mi samo noćna krema, ali ću i nju sigurno nabaviti. Za moj ukus, ova kolekcija je vizuelno najlepša (volim kozmetiku u roze ambalaži) i apsolutno savršeno miriše. Čak je i Laki nanjušio da nešto lepo miriše iako je u pitanju samo mala količina kreme za lice. Ovu kolekciju koristim tek nekoliko dana pa ne mogu da vam pričam o uticaju na moju kožu. Ono čime sam oduševljena jeste osećaj kada se ujutro umijem i namažem kremu – imam utisak da sam puna energije!

Eto, to bi bilo to! Ja sam prezadovoljna ovom turom nove kozmetike i preporučujem vam svaki od ovih proizvoda! Favoriti? Perfect Kiss – Lacy Mauve zato što sam konačno pronašla karmin koji deluje prirodno na mojim usnama i Anew Vitale dnevna krema zato što me natera da se osmehnem svakog jutra…

Follow @ana2cats

Nešto se danas mislim – zašto svi da imaju mišljenje o dolasku proleća, a ja da ne iskažem svoje? Iako nam vremenski uslovi prikazuju novembar ja nekako ozbiljno verujem u dolazak proleća, a letu se radujem još više.

Ove godine je moje proleće posebno.

Pre nepune 3 godine sam pronašla onoga koga sam tražila… Mozda ne tražila – ali svakako želela. Malo pred početak prošlog proleća dobila sam najlepši prsten na svetu, a ovog proleća cu staviti prsten i na drugu ruku.

Zvalo se to novi početak ili zavetovanje na ljubav (ja nekako preferiram poštovanje kao osnovu odnosa) – za mene je miran dom centar sveta. Nema tog poslovnog ili bilo kog drugog uspeha koji može da nadomesti usamljenost…

Proleću se radujem i zato što ćemo konačno moći Lenu da vodimo gde god da krenemo i zato što ću uskoro na godišnji odmor koji planiram vrlo korisno da utrošim na biranje svih onih malih gadosti koje opterećuju opsesivno kompulsivne mlade…

U inat novogišnjim odlukama moje prolećne odluke su da više čitam, manje spavam, da jedem zdraviju hranu i pijem više vode, da redovnije idem kod frizerke i da dozvolim sebi da jedem čokoladu dok mi ne pozli (po sistemu  – plakaću sutra)!

Uradila sam i jedan sladak test na FB koji mi je rekao da je dobar tim ključ uspeha. Kada radiš u timu sa skoro 30 žena fraza “dobar tim” može zvučati kao naučna fantastika sa primesama horora, dok u mom slučaju više liči na komediju sa trenucima drame, ali sa happy end-om. Ako vas zanima šta će test reći o vašem proleću evo linka.

Za kraj, prikupih nekoliko lepih fotografija čisto kao podsetnik zašto se sve vredi radovati proleću…

A od sutra i…

Follow @ana2cats

Nisam u toku sa tehnološkim dostignućima i ne prihvatam inovativne stvari tek tako. Laki samo priča o tabletima i sličnim “novinama bez strana” dok se ja i dalje držim starog dobrog lap topa. OK, prevazišla sam desktop računare (više zbog prostora kojeg večito nemam dovoljno nego zbog bilo čega drugog), ali se lap topa ne odričem tek tako.

Sećam se svog prvog lap topa. Duboko sam verovala da je to čudo napravio neko ko podsvesno mrzi ljude. Nosiš posao svuda sa sobom, a taj posao ima u proseku 3-4 kg koja ti vise sa ramena ceo dan. Priznajem da je ponekad bio i vrlo korisna spravica. Na primer:

Esteta po genetskom kodu a i opredeljenju, pre svega volim lepe zezalice. Ako treba da biram između lepog i funkcionalnog, uvek ću pre izabrati lepo, pa nek’ ide život! E tu na scenu stupa Sony Vaio S koji sam nedavno dobila priliku da isprobam. I lep i funkcionalan!

Onog momenta kada izvučete kutiju iz kese postaje vam jasno da u rukama držite blago… Ovo je jednostavno lap top koji ne može da vas ostavi ravnodušnim! Onaj od 15.5 inča ima manje od 2 kg težine i manje od 2.5 cm debljine. Merila ja lenjirom! Specifikacija kaže 2.41 cm ako ćemo već da se frljamo ciframa.

E sad, pošto se ne razumem u nazive i sl, pričacu vam potpuno laički. Ako vas zanimaju statistike, mišljenja IT stručnjaka ili ostale (muškracima) važne performanse pitajte Sveti Google. Ja ću samo da vam pričam ono što sam videla i što mi se dopada.

Za početak ću da se pohvalim da sam naušila sta znači “autoregulacija svetlosti”. Divna stvar! Lap top nekako zna kada je mrak, pa upali svetlo ispod dugmića (više nije termos najpametniji). Tada postaje potpuno savršen! Prelep!

Ima i neku caku zbog koje se slika kristalno jasno vidi bez obzira iz kog ugla gledate. Nema više onoga da treba da okrenete ceo lap top ili podižete sagovornika da biste nešto pokazali – iz svakog ugla se sve vidi. E sad, to je malo nezgodno kada u kafiću pokušavate da uživate u intimi svog Facebook-a, ali verujem da ovakav lap top tome i nije namenjen.

Uz novi Sony Vaio S dobijate i originalni Windows 8. Lično nisam baš videla veliku razliku između XP i 7, dok sam kod 8 videla prilične izmene. Nekako počinje da liči na MAC-ov operativni sistem (kako god se on zvao), tako da verujem da će i onima koji su navikli na Apple ovaj sistem biti vrlo prihvatljiv. Većina neophodnih prečica se nalazi skriveno sa desne strane, a moja jedina zamerka se odnosi na gašenje – bez 7 klikova nema gašenja kompjutera.

Tražeći slike kojima bih vam dočarala lepotu ovog lap topa naišla sam i na Gold edition. E to je već ozbiljna perverzija! izgleda kao da je zaista od zlata…

Ako imamo u vidu da je Sony sebi izborio poziciju gde je pre svega stvar prestiža posedovati neki od njihovih modela i neospornu lepotu svakog modela – cena nije previsoka. Naravno, ovakav lap top ne može baš svako sebi da priušti, ali ga upravo to čini posebnim. Svako ko za njega izdvoji novac može da bude siguran da neće proći neprimećeno gde god da se sa njim zatekne.

Follow @ana2cats

U poslednje vreme se često setim reći našeg druga Gorana koji je jednom rekao kako savršen odmor ne mora da košta puno… Ako imas sa kim da podeliš 2, 3, 5 ili 15 dana u najavi je idealan odmor koliko god novca da imaš na raspolaganju…

Juče sam, što bi rekla moja jedna je majka, ušla u četvrtu deceniju života. Mnogo strašnije zvuči od toga kakav je osećaj… Ozbiljno! Srećom pa niko na svetu ne može da te počasti kao majka…. Povodom ovog mog ulaska u novu deceniju odlučili smo da se počastimo sa nekoliko dana van grada i tako smo juče strpali Lenu u auto i  via Zlatibor.

Toliko uživam da sam zamolila Lakija da po kijametu koji je u toku “prošeta” do apartmana i donese mi lap top, kako bih sa  vama podelila dešavanja.

Na Zlatiboru nema žive duše, a to je upravo ono što smo tražili. Lena je juče promovisala novu zlatnu jaknu, koja je u roku od pola sata postala crna, kao i moje nove bele čizme za sneg. Šta će pas kad je hladno za šape, pa mora da mi se penje uz noge.

Kako se neke stvari nameštaju bez obzira na naše planove, tako je Laki dan pred polazak upoznao dečka koji drži kafanu na Zlatiboru i obećao da ćemo svratiti. Svratili smo sinoć, ostali 5 sati, a danas smo ovde već drugi put. Kafana se zove Koliba kod Milunke, a nalazi se na samoj ski stazi. Ambijent prelep, konobari baš kakvi treba da budu, a hrana bolja nego što smo mogli da zamislimo. Jedemo u proseku 5 do 7 puta dnevno, već imamo po 3 kg više u odnosu na juče i nije nam žao ni jedne sekunde.

Verovatno vas zanimaju i cene. Evo, sada smo pojeli ribić sa pire krompirom i kajmakom, teletinu ispod sača sa krompirom, salatu od kiselog kupusa, ljutu papriku sa roštilja, dve ogromne lepinje, plus dve kafe i sve to platili oko 1.800 din.

Svakako, preporučujem ovu divnu kolibu svakome ko dođe na Zlatibor! Poneli smo foto aparat, ali sam zaboravila kablove pa ne mogu da prebacim slike, zato vam prenosim slike ovog mesta sa neta, a ostajem vam dužna naše slike:

21.03.2013.

I sa samo mesec dana zakašnjenja, evo celih nekoliko fotografija sa našeg divnog mini odmora…

Lenin pokušaj da ima drugaricu se završio tako što sam je nosila nazad u restoran…

Zato je grudvi objasnila ko je gazda…

I šlag na torti – fotografija koju je Laki iz nepoznatog razloga nazvao “Drvored”

Follow @ana2cats

I pošto sam verovatno jedna od dve osobe u gradu Beogradu koje još nisu pogledale Hobita odlučila sam da tome u čast istražim kako je ova knjiga, a zatim i film, uticala na živote onih koji je vole do ili preko granice patologije. Neki su gradili za svoju dušu, dok su drugi iskoristili popularnost ove trilogije kako bi zaradili novac. Nedavno je, na Novom Zelandu, otvoren i prvi Hobbit motel.

Lord of the Rings Residence – Barbados

Ova prelepa kuća se nalazi na Barbadosu, a ima oko 320 metara kvadratnih.

Na prvi pogled sam pomislila da su mogli malo da puste mašti na volju pošto ova kuća u nekim svojim delovima izgleda gotovo identično kao scenografija za film, a onda sam pročitala da je ova kuća sagrađena 1975. godine. Po mom mišljenju, ovo je najlepša “Hobbit kuća” koju sam videla.

The Hobbit House – Peter Archer

Ovaj arhitekta, koji je veliki fan Tolkina, je njemu u čast sagradio svoje viđenje kuće za Hobite, a na osnovu opisa iz knjiga. Ovih 60 kvadrata je pretvorio u svojevrstan muzej u kom se nalaze retke Tolkinove knjige koje je skupio tokom poslednjih 30 godina. Kućica se nalazi u Pensilvaniji u okviru njegovog imanja, na samo nekoliko minuta hoda od kuće u kojoj živi.

The Shire – Montana

Ovaj Okrug u Montani nije privatna kuća, već neka vrsta pansiona navodno namenjenog pronalasku mira i poistovećivanju sa prirodom. Pohvalno je to što imaju puno detalja koji asociraju na film ili knjigu, ali nije to sto na sajtu može da se vidi puno fotografija okoline, ali malo enterijera.

A evo i još nekih fotografija zanimljivih mesta inspirisanih ovom temom:

Follow @ana2cats

Naša porodica se proširila za još jednog člana. Njeno ime je Lena, a “firma” Nemački mali špic.

Moja ljubav prema životinjama je prilično bolesna stvar. Lutalice ignorišem jer bih ih sve dovela kući posle 2 sekunde maženja, a svoje životinje volim kao da sam im zaista majka. Bolje mene popreko da pogledaju nego nekoga od njih.

Želeli smo malog psa, jer pored dve mačke i poslova koji nam oduzimaju dobar deo dana, ne možemo da se posvetimo dugim šetnjama i istrčavanjima. Ja sam želela Jorkširskog terijera, a Laki malog špica. Kako to obično biva, Laki mi je objasnio da i ja želim špica i tako je počela potraga. Posle 5 dana iščitavanja foruma i oglasa pronašla sam jednu devojčicu u Kruševcu i zamolila za slike. Evo, ovo su slike koje sam dobila i koje će vam, verujem, dočarati zašto sam se momentalno smrtno zaljubila.

Bila sam spremna da sutradan sednem u auto i vozim do Kruševca i nazad, ali je splet okolosti doveo do toga da nju već sutradan ima ko da dovede u Beograd. Dogovorili smo cenu, mesto i vreme sastanka. Autobuska stranica, kod Simpa, 17:30h. Spremila sam transporter i peškire da joj ne bude hladno, ali nisam planirala da će to biti prvi dan mećave koju smo imali u decembru. Grad je bio zavejan, a ja sam shvatila da bi se ona u transporteru smrzla i planirala da je stavim u jaknu.

Dođem na dogovoreno mesto i vidim dečka koji u ruci drži kutiju od pašteta (Neoplata, ako nekoga zanima), a iz jedne od rupica za vazduh viri crni nos. Dam pare, kutiju pod mišku i trk u ugrejana kola. Na pola puta shvatam: JA SAM DALA TOLIKO I TOLIKO PARA ZA NOS! Ja pojma nemam šta je u kutiji! Panika koji sam osećala dok sa išla ka kolima, pa i onda kada sam već histerično čupala selotejp sa kutije se ne može prepričati. Svakako, kutija je otvorena, a iz nje je izvirila Lena – najslađi pas na svetu! Evo naše prve fotografije:

Od tada je prošlo skoro 2 meseca, a Lena sada ima celih 3 meseca i 12 dana. Danas je išla u prvu ozbiljniju šetnju kroz Knez Mihajlovu, a upoznali smo i Kalemegdan. Muku smo mučili da naučimo da se piški na novine (pseće pelene nama služe isključivo za ležanje), a sada dolazi vreme da naučimo da se to radi napolju. Nepravda! Prvo psa učiš da piški u kući, a onda ga učiš da to ipak ne treba tako. Pa i ja bih lajala da me neko tako pravi budalom!

Isplela sam joj 3 džempera jer nam je veterinar rekao da joj treba topla odeća tokom zime. Jeste ona čupava ali je niska pa joj je hladno po stomaku. Još smo na poklon dobili i nekoliko haljinica, tako da će Lena biti jedna ozbiljna devojčica samo kada nauči da se ponaša kao dama (pozdrav za Dinu). Za sada se šetnja svodi na red lajanja, red vrtenja u krug, red drhtanja, pa novi krug…

Pošto je još uvek prilično nemoguće uloviti je kada je mirna, evo nekoliko fotografija gde smo uspeli da je slikamo, a da ne bude “razmazana” na slici.

A danas smo bili i u poseti Smart Office-u i ovekovečili prvi susret:

Follow @ana2cats